Sveštenik-Kralj

Zaharije 6:9-15

Jedna od prednosti Biblijskog studija stih po stih sastoji se u tome što možete da vidite jedinstvo misli sa ostatkom Biblije. Zaharije se veoma dobro uklapa i u harmoniji je i sa Starim i sa Novim Zavetom. Mnogima, koji Bibliju ne poručavaju pažljivo, promakne ovaj „smisao“ ili „Božanski karakter“ Spisa, pa su skloni da zastrane. To je drugačiji način da se kaže da oni stih ili deo lišavaju njegovog sadržaja. Međutim, ako pažljivo izučavamo Bibliju, čim pročitamo ili čujemo ličnu interpretaciju određenog stiha, mi u svom srcu kažemo, „Ne, to ne može biti ispravno; to je suprotno ’smislu’ ostatka Pisma. To se ne uklapa u Hristov um.“ Molim vas da otvorite šesto poglavlje Zaharije i pratite u svojim Biblijama…

Otkrivenje – Krunisanje Jošue

Nakon što je ispunio Svoj cilj u severnoj zemlji, što je bilo delo pomirenja koje Mu je dalo počinak, Bog nastavlja s poslom ponovnog uspostavljanja Izraela na svojoj zemlji. On nastavlja da otkriva Svoju volju Zahariju (stih 9). Prethodna otkrivenja došla su u vizuelnom obliku; bila su to viđenja. Od ove tačke nadalje, on ne opisuje stvari koje vidi, već stvari koje čuje, koje je Bog izrekao; to su slušna otkrivenja. Dođe mi Reč Gospodnja…

Bog imenuje tri čoveka, koji su nedavno došli iz Vavilona, od kojih Zaharije treba da uzme darove (stih 10). Oni su brzo uključeni u Njegovo delo. Kralju neba nisu potrebne stvari koje drže ljudi niti želi da uzme stvari od njih; On hoće da privremene stvari pretvori u večne, zemaljske stvari u nebeske, a materijalne stvari u duhovne. Ovo je oblast dnevnog života o kojoj je Isus imao puno toga da nas poduči i kroz koju možemo uvideti ogromnu razliku između humanističkog pogleda na stvari, koji je egoističan, i Božanske misli, koja je potpuna suprotnost egoizmu.

Govoreći o ovim temeljnim životnim stvarima, Isus je rekao: Jer, sve to traže neznabošci ovoga sveta. Nego, tražite prvo Njegovo Carstvo, pa će vam se i ovo dati (Lk 12:30,31). Hteo je da njegovi sledbenici budu okupirani i da daju prednost onome što je najvrednije. Malo kasnije je dodao: Jer, gde vam je blago, tamo će vam biti i srce (Lk 12:34). Kao što je Isus gledao na to, Hrišćanin bi trebalo svoje srce i svoje blago da uloži u Carstvo Božije. To je, dakle, najplemenitiji cilj koji ljudsko biće može imati. Ukoliko je ponovo rođen, njegova priroda je izmenjena na način da sliči Božijoj i, kada se radi o toj prirodi, Veća je sreća davati nego primati (Dela 20:35).

Postoje dva načina na koja možemo posmatrati poduku koju Pavle daje u 2.Korinćanima 9:7: Bog voli radosnog davaoca. Možemo je tumačiti kao da ona znači kako Bog svojom ljubavlju nagrađuje onog koji radosno daje; teško mi je da poverujem da je ovakvo tumačenje u skladu s Biblijskim učenjem. Meni je prihvatljivije drugo gledište; ono radosnog davaoca vidi kao nekoga ko je otkrio da ga Bog voli, pa zato daje sa užitkom. Ovu poduku bismo mogli parafrazirati na sledeći način: „U svom davanju, radosni davalac pokazuje da ga Bog voli.“ Zar nije upravo to pokazala žena koja je pomazala Isusa mirisnom pomašću? Nakon što je videla da je voljena i da joj je oprošteno, donela je ono najbolje što ima da časti Isusa.

Dakle, prijatelji koji su nedavno stigli iz Vavilona, uče principe Obećane zemlje! Moguće je da su oni predstavnici Jevreja, koji otuda šalju kolektivni dar, ali sumnjam da je o tome reč. Da je tako, zašto bi Gospod baš ovim pojedincima ukazao čast u novom hramu, kako čitamo malo kasnije? Ako donose lični poklon, nešto što lično poseduju, ovi ljudi nisu siromašni. Donose dovoljno zlata i srebra da se naprave krune. Jeremija je rekao da bi narod koji je odveden u Vavilon, da bi ti Izraelci trebalo da iskoriste situaciju koju tamo budu zatekli:
Sazidajte kuće i nastanite se u njima. Zasadite vrtove i jedite plodove iz njih… Množite se ne smanjujte se
(Jer 29:5-6). Pa, ova trojica su uistinu iskoristila sitaciju.

Zapazite kako Bog ropstvo pretvara u krune, žalost u ples, a kostret u radost (Ps 30:11). Možemo biti veoma srećni da služimo Bogu koji po prirodi prosvetljuje u blagoslovu, a ne u osudi. Kako je rekao (1:16), On se u Jerusalim vratio s milošću. Koliko je puta Gospod ovo učinio za ljude koji su prolazili kroz teška vremena? Učinio je to s Josifom. U jednom danu, njegov zatvor i ropstvo preokrenuo je u položaj velike časti. On je to isto učinio u životima nebrojeno ljudi koji su bili zarobljenici lanaca greha; ne samo da je pokidao lance, već ih je posadio na nebesima u Hristu Isusu. (Ef 2:6).

Posmatrali smo u ovoj knjizi kako Bog brzo radi. Čitali smo o trčanju (2:4), letenju (5:1), krilima, vetrovima (5:9) i o poletnosti (6:7). Sada, On zapoveda Zahariju da s poslom oko kruna započne istog dana (stih 10). Kada Bog govori, niko ne bi smeo da okleva da posluša! Njegova reč se izvršava odmah, bilo da to čine anđeli ili ljudi. Kada nekoga motiviše ljubav Božija, on je spreman da daje ili da posluša.

Zaharije treba da načini, ne krunu, već (doslovno, prema jevrejskom tekstu) krune, koje će staviti na glavu prvosveštenika Jošue (stih 11). Uobičajeno je da se kraljevi  krunišu, ali Zarubabel, iako je od Davidove loze, ne dobija krunu. Da nije ropstva, on bi bio kralj Izraela, ali krunisati ga u ovo vreme značilo bi pobunu protiv Persijske Imperije (videti kako je Nehemija optužen u 6:6-8). Kroz čitavu istoriju Jevreja, nikada sveštenik nije dobio krunu. Šta onda Bog radi u ovom slučaju?

A na glavi mu mnogo kruna! (Otk 19:12). Moramo imati na umu da pratimo knjigu proroštava i da ona upućuje na buduće krunisanje, označavajući kraljevstvo u kojem će Hrist iz plemena Jude biti sveštenik po redu Melkisedekovom (Ps 110:1-4). Kao Sin Davidov, On će biti Kralj svoj zemlji
(Ps 2:6). On će obnoviti kraljevstvo u Izraelu (Dela 1:6).

Otkrivenje Gospoda Nad Vojskama objavljuje; On je dovoljno moćan da postigne Njegove ciljeve. Bog kao znak stavlja pred nas čoveka, Jošuu, krunisanog krunama od srebra i zlata, a potom nas usmerava na otkrivenje mnogo skuplje krune… krune od trnja. Evo čoveka!, kaže rimski upravitelj
(Jn 19:5). Dok ne naučimo vrednosti Gospodnjeg prvog dolaska, Njegova kruna i Njegov krst, ne možemo učestvovati u slavi Njegovog Drugog Dolaska. Ako srca ljudi nisu Njegovom vlašću postala krotka iznutra, onda će spoljno kraljevstvo biti zagađeno istim onim egoizmom i ponosom koji se pokazuju kroz čitavu istoriju palog čovečanstva.

Prvi učenici morali su nužno naučiti ovu lekciju; Jevreji su svoja proroštva morali videti tim istim redosledom. Zaharijina knjiga pruža jasnoću na ovu temu, upućujući nas na ranjenog Pastira koji je prodat za 30 srebrnjaka. Pokazao nam je krotkog Kralja na magaretu, pre nego što će na zemlju doći u slavi, sa Svojim svetima. Stoga, moramo naučiti ovu lekciju: Ako istrajemo, s Njim ćemo i vladati (2.Tim 2:12).

Zaharija govori o Izdanku; Evo čoveka čije je ime Izdanak…! On je Neko ko će napupiti na grani koja je bila posečena (stih 12); to je glavna tema njegovih proroštava. U trećem poglavlju, kada je Jošua očišćen i presvučen, usmereni smo na Izdanak (3:8). Ono predskazuje kako će narod procvetati, očišćen pomoću izvora koji će biti otvoren za kuću Davidovu i žitelje Jerusalima (13:1).
I ovde krunisanje ima veze s Izdankom. On je nada za ponovno uspostavljanje Izraela, iz čijih korena izrasta, dolazeći putem proročanstava iz Pisama
(Jn 10:2). On koji je veći od Mojsija kuću gradi (Heb 3:3).

On će sagraditi Njegovu Crkvu i vladati u slavi kao Sveštenik i Kralj (stih 13; Jn 1:14; Heb 2:9). Jošua je simbol koji čitavom narodu Božijem, u svim vremenima, pokazuje ono što će se zasigurno dogoditi u budućnosti. Moramo videti redosled kojim će Kuća biti sagrađena. Isus sada formira crkvu. Jednoga dana, Izrael će se vratiti svom Mesiji, a potom ćemo videti Hristovu vlast u Milenijumu. Ponizio je samoga sebe postavši poslušan do smrti, i to smrti na krstu. Zato ga je Bog i uzvisio na najviše mesto i dao mu ime iznad svakog imena, da se na Isusovo ime savije svako koleno… i da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod, na slavu Boga Oca  (Fil 2:8, 9, 11).

Gospod Nad Vojskama otkriva službu sveštenika i kralja objedinjenu u jednoj Osobi u stihu sveštenik na tronu. Kada zauzme i svešteniči i kraljevski tron,
među njima će zavladati potpuni sklad. Na koji način? Pre svega, Sin je Sveštenik; kao Posrednik, on se potčinjava volji Oca i donosi mir između ljudi i Boga. U pismu Efescima, Pavle je pisao da je Hrist na Krstu pomirio Jevreje i pagane. Otvorio je jedini put za uspostavljanje mira među ljudima (Ef 2:13-16). Zatim, kao Kralj, On je Kralj Mira i u njegovom će kravljevstvu vladati savršen sklad. On vlada životima, stvarajući mir u čoveku. Izvor mira u Njegovom kraljevstvu teći će od unutrašnjeg ka spoljašnjem, ispunjujući čitavu zemlju. Dva proroka, Isaija i Mihej, prorokovali su da u Njegovom kraljevstvu neće biti rata niti potrebe za oružjem (Is.2:4; Mih.4:3).

Oni koji su svojim ličnim blagom doprineli izgradnji drugog hrama u Jerusalimu biće čašćeni (Poredeći stihove 14 i 10, zapazite razliku u imenima istih osoba. Heldaj postaje Helem, a Josija postaje Hen, sin Sofonijin. Imena Tovije i Jedaaje se ne menjaju.) Bog uvek časti one koji Mu služe. On njihove darove i službu preobražava u večne i nebeske nagrade, koji prevazilaze sve što možemo zamisliti, kao što je to učinio sa Rutom, Rahabom, ženom koja je pomazala Isusa i Kornelijem. To nije plata koju su zaradili, jer vredne stvari od Boga nikada ne bismo mogli zadobiti pomoću naših darova ili dela. Radi se o tome da Bog nagrađuje dobru volju srca. Krune, koje se nalaze u hramu, služiće kao podsećanje na četvoricu ljudi. Kraj i krajnja svrha je da podsećaju ljude kako treba da čekaju dan u budućnosti kada će Mesija biti krunisani Kralj i Sveštenik zauvek.

Zaharija nam govori o budućem hramu u kojem će Anđeo Gospodnji biti prepoznat kao poslan od Oca kako bi ispunio Njegov večni plan (stih 15). Pagani će doći izdaleka i činiće deo ove kuće; Jevreji će, jednog dana, čitajući ovog proroka, videti obećanje poslušnima i odlučiće da se čvrsto povinuju, takođe učestvujući u ispunjenju ovog proroštva. Isus iz Nazareta biće priznat kao poslan od Oca, u Njegovom prvom i drugom dolasku. Posredstvom Izdanka, Jevreji će ponovo biti nakalemljeni na svoje drvo masline (Rimljani 11).

 

 

Lowell Brueckner