Tuga preokrenuta u radost

Proroštva o Milenijumu trebalo bi da ispune naš život iščekivanjem i čežnjom. To su čudesna obećanja! Gospod će upotrebiti svoje vojske kako bi žitelje sveta privukao u Jerusalim (stih 20). Svi će imati želju da udovolje Njemu i biće im zadovoljstvo da to čine. Žitelji gradova pozivaće jedni druge da traže Boga. Možete li čuti emociju u njihovim glasovima dok se dozivaju, kao kada deca drugovima iz komšiluka dovikuju da krenu u nekakvu spektakularnu avanturu?

Žitelji jednog grada ići će u drugi i govoriti: Idemo da molimo Gospoda za milost i tražimo savet Gospoda nad vojskama. Hajdete s nama.’“ (Zaharije 8:21)

Studio izlaganja – Zaharije 8:10-23

Pripreme za primanje blagoslova

Stih 10 opisuje vremena o kojima je Hagaj napisao: Puno ste posejali a malo pobrali. Jedete a nikad da se nasitite, pijete a nikad da se napijete, oblačite se a nije vam toplo. Onaj ko radi za platu, stavlja je u kesu s rupama“ (1:6). Hagaj ih je uveravao da je tako zbog toga što su svojim sopstvenim poslovima dali prioritet u odnosu na stvari od Boga. Iz tog razloga, On je dopustio rivalstva i frakcije. Narod je sada spreman da hoda s Bogom i ovaj dan ne može se porediti s pređašnjim danima (stih 11). Ponekad nas iskustva iz prošlosti mogu ostaviti s negativnim stavom prema Božijim namerama za naš život. Jakov je imao taj problem (Post 42:36), misleći da su sve okolnosti protiv njega.

Moramo prilagoditi misli i pripremiti naša srca za ono što je pred nama. To neće biti kao ono što je već bilo. Bog je obećao da će svi napori Jevreja biti praćeni blagoslovom i da, stoga, u nadi i veri, oni mogu da rade srčano i predano. Žetve će biti izobilne; nebo i zemlja će sarađivati na tome. I stavovi okolnih naroda će se promeniti, pa će biti mir. Gospod će doneti spasenje i otkloniti razlog za strah             (stih 13). Stihovi 14 i 15 služe kao potvrda od strane Gospoda Nad Vojskama; na taj način, Svemogući, Onaj kome se ništa ne može pridodati, garantuje  savršeno delo. On ne može lagati i On je potpuno veran; On nikada ne mora da iznosi potvrdu kako bi podupro Svoju reč, ali On to puno čini, uzimajući u obzir našu slabu veru (videti, na primer, Jevreje 6:11-20).

Ako ćemo videti narod koji čini dela u skladu s voljom Božijom, to će biti zato što govore istinu (stih 16). Pavle je crkvu u Efesu ohrabrivao da tako postupa i verovatno je citirao proroka: Zato odbacite laž i neka svako svome bližnjem govori istinu… (Ef 4:25). Pažljivo proučavanje Pisama, Starog i Novog Zaveta, uveriće te se u izuzetnu važnost istine. Istina mora biti uzdignuta iznad jedinstva i mira. To je nešto što se mora naglasiti u ovim danima kada se istina prodaje veoma jeftino. Izreke 23:23 kažu: Kupi istinu i ne prodaj je; stekni mudrost, stegu i umnost.

Kada obmanjuje, neprijatelj je suptilan; mnogo puta, on ne govori otvorene laži, već zbunjuje i izvrće redosled prioriteta dobrih stvari. Jako je teško boriti se protiv takvih metoda, jer mnogi ljudi to vide kao omalovažavanje dobrih stvari. Oni su uvređeni, ali moraju razumeti da vi niste protiv tih stvari, već da ih samo smeštate na pravo mesto. Istina mora biti uzdignuta poput barjaka; bez istine, čak je i ljubav lažna.

U ovom istom stihu, 16, nalazimo dobar primer za ilustraciju doktrine koja je u naše vreme izokrenuta, tako da izvrće i poučava van mesta koje joj pripada u Bibliji. Mislim na temu presuđivanja. Prorok kombinuje suđenje i istinu, ali uočite da on NE kaže, „ne sudite“, već: Govorite istinu jedan drugom. Na sudu presuđujte istinito i pravo, radi mira.  Isus nije ukinuo suđenje, već je rekao,
sudite pravedno (Jn 7:24), dok je Pavle crkvama govorio o tome kako je neophodno da imaju nekoga ko će presuđivati u sporovima među ljudima
(1.Kor 6:1-5). Suđenje u skladu s istinom odnosi pobedu nad konfuzijom i prevarom, i vodi miru.

Bog je veoma sposoban da mrzi i kada uđemo u stvari koje On mrzi, dolazimo u opasnost da padnemo pod Njegovo prokletstvo (stih 17). U petom poglavlju, kada smo izučavali efu, videli smo da efa predstavlja prokletstvo nad onima koji kradu i lažno se zaklinju. Naučili smo da lažno se zaklinjati znači korisititi ime Božije kako bi se potvrdila laž, što isto tako vodi u još najmanje dva greha: Najpre, to je uzaludno korišćenje imena Gospoda Boga, a drugo, time se ime Božije povezuje s laži. To je strašno bogohuljenje! Ovaj greh može biti rezultat toga što mislimo zlo bližnjemu, a potom, u želji da mu naudimo, nastavljamo lažno se zaklinjući. Farsa od suđenja koje su fariseji i sadukeji vodili protiv Isusa je primer korišćenja imena Božijeg da bi se lažno optužilo; to je najužasniji primer koji možemo dati.

Blagoslov stiže s Njegovim dolaskom

Gospod Nad Vojskama ponovo sa Zaharijom razgovara o postu (stih 18-19).
U poglavlju 7, predstavnici Betela pitali su o jednom od postova, a Bog je, odgovarajući na pitanje, pomenuo drugi post. Sada kada imamo sva četiri zajedno, pogledaćemo pozadinu svakog od njih: 1) Prvi je bio u četvrtom mesecu i njime je obeležavano vreme kada je Jerusalim pobeđen od Nabukodonozora (Jer 52:6). 2) Post u petom mesecu uveden je zbog rušenja hrama (Jer 52:12-13). 3) Onaj iz sedmog meseca praktikovao se zbog ubistva Gedale (Jer 41:1-2). 4) Post u desetom mesecu imao je veze s napadom na Jerusalim koji se dogodio desetog dana desetog meseca (2. Kralj 25:1).

U Luki, Marku i Mateju 9:14-15, učenici Jovana Krstitelja pitali su Isusa o postu: „’Kako to da mi i fariseji postimo, a tvoji učenici ne poste? A Isus im reče: Mogu li svatovi da tuguju dok je mladoženja s njima? Ali doći će vreme kada će im oteti mladoženju, i tada će postiti.’“  Vidimo da u prethodna četiri slučaja post ima veze s tugovanjem, striktnim obeležavanjem tužnih vremena; kao što smo videli u 7:5-6, oni su to činili radi sebe samih.

Isus je post usmeravao na oblast odnosa s Njim. U postu ponovo vidimo osetljivost prema Bogu i intimnost s Njim. Imati otelovljenog Boga koji živi sa Svojim učenicima nije bio motiv za tugovanje. Morali su iskoristiti te dane najviše što su mogli kako bi posmatrali, učili i radovali se s Njim. Kada je bio odveden od njih, tada su imali razlog da tuguju.

Mladoženja je molio: Oče, hoću da oni koje si mi dao budu sa mnom tamo gde sam ja i da gledaju moju slavu, koju si mi dao… (Jn 17:24); mlada bi trebalo da bude osetljiva na tu želju. Ona hoda svetom, nije kod kuće, poput stranca na hodočašću prema mestu koje je pripremio Mladoženja. Ona živi za dan kada će on doći po nju i kada će moći da zauvek bude s Njim. U međuvremenu, dok je On sa Ocem, a ona ovde, u ovom tužnom svetu, telom odvojena od Njegovog prisustva, imamo puno motiva za post.

Ipak, dani tugovanja postaće narodu Jude veselje i radost i vesele svetkovine (stih 19). Još jednom nas proroštvo vodi do boljeg dana, kada će u Njegovoj prisutnosti nastupiti punina radosti. Radost je prirodno i večno stanje za sve što ima veze s Bogom. Tuga može potrajati tokom noći, ali ujutru nastupa radost! Čak i u ovim vremenima, koliko smo samo puta videli kako Bog sklanja oblake sa strane, da bi Njegovo sunce mogli da zasija Njegovoj deci? Njegovo kraljevanje je radost u Duhu Svetome koju ovaj svet i njegove tragedije ne mogu da odnesu. Ovde vidimo da su svečane svetkovine vesele; radost prati svečanost i nimalo ne umanjuje poštovanje i ozbiljnost prilike. On dodaje da je to za one koji vole istinu i mir.

Proroštva o Milenijumu treba da ispune naš život iščekivanjem i čežnjom. To su čudesna obećanja! Gospod će upotrebiti svoje vojske kako bi žitelje sveta privukao u Jerusalim (stih 20).Svi će imati želju da udovolje Njemu i biće im zadovoljstvo da to čine. Žitelji gradova pozivaće jedni druge da traže Boga. Možete li čuti emociju u njihovim glasovima dok se dozivaju, kao kada deca drugovima iz komšiluka dovikuju da krenu u nekakvu spektakularnu avanturu?
Idemo!… Ja idem! (stih 21).

Danas, u duhovnom smislu, postoji nesklad između ’mnogi’ i ’snažni’. Hoću da kažem da ’mnogi’ idu za jeftinim stvarima koje ih vode u duhovnu slabost, dok su ’snažni’ nekolicina onih koji od Boga žele čvrstu hranu. U Milenijumu, biće puno snažnih, a društvo će, uopšteno, želeti da ono što dobija mesto među žiteljima bude ono što je ugodno Bogu (stih 22). Imajući u vidu prljavštinu koja danas vlada društvom, teško nam je da zamislimo takva vremena.

Umesto da se udaljavamo od Boga, što je slučaj u naše vreme, videćemo rastuću želju da se bude blizu Njega (stih 23). Zbog svoje blizine Mesijinom tronu, Izrael će biti predmet zavisti paganskih naroda. Tih dana će po deset stranaca hvatati za skut jednog Judejina. (stih 23). Simbolički, deset je određeni broj koji govori o neodređenom broju ljudi, dok je hvatanje za skute gest kojim se traži naklonost superiornog da podeli privilegije koje ima. To je izraz kojim se opisuje snažna želja ’deset’ pagana koji mole Jevrejina da ih povede u svoju zemlju i grad Jerusalim.

U snazi te žudnje, oni ga neće pustiti. Ako toga dana bude postojala štampa, na naslovnoj strani novina videćete naslov: BOG ABRAHAMOV, ISAKOV I JAKOVLJEV VRATIO SE SVOM NARODU; NJIHOV MESIJA VLADA U JERUSALIMU. Vest će se proširiti svetom, na svim jezicima. Koliko će proći dok Milenijum ne postane stvarnost? Hoće li to biti u ovom veku? Za dvadeset godina? Za deset? Za sedam? Ne znam, ali taj dan se približava.
Neka dođe carstvo Tvoje!

 

Lowell Brueckner