MBS 016

Dr. Arnold G. Fruchtenbaum

Isus odgovori: ‘Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko ne rodi od vode i Duha, ne može ući u kraljevstvo Božije

(Jovan 3:5)

UVOD

Jedan od najintrigantnijih događaja u životu Mesije svakako je bio poznati dijalog između Njega i Nikodima. Vreme u kojem se ovaj dijalog desio je dosta rano u Mesijinoj službi. Ubrzo posle Svog krštenja vodom, Ješua (Isus) počeo je Svoju službu objavljivanja Sebe kao Mesije Izraela i činio je čuda, znake i silna dela kako bi potvrdio sa autoritetom Svoje Mesijanstvo. To je poenta u Jovanu 2:23-25: A dok je bio u Jerusalimu o blagdanu Pashe, mnogi poverovaše u ime njegovo posmatrajući znake što ih je on činio. Ali im se sȃm Isus nije poveravao jer ih je sve poznavao i jer nije trebalo da mu neko posvedoči o čoveku. Ta sȃm je znao što je u čoveku.

Kao direktna posledica Njegovih čuda mnogi su poverovali i prihvatili Njegovu tvrdnju da je On jevrejski Mesija. Negde u tom mnoštvu stajao je i posmatrao sva ova čuda i rabin po imenu Nikodim. Sve to što je video izuzetno ga je uznemirilo i znao je da će morati nekako da sazna ko je zapravo Isus.

Inicijalni deo ovog razgovora nalazimo u Jovanu 3:1-12: A bio je među farisejima neki čovek po imenu Nikodim, glavar judejski. Ovaj noću dođe k Isusu i reče mu: ‘Rabbi, znamo da si učitelj, od Boga došao, jer niko ne može činiti te znake koje ti činiš ako Bog nije s njim.’ Odgovori mu Isus i reče: ‘Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko ne rodi nanovo, ne može videti kraljevstva Božijega.’ Reče mu Nikodim: ‘Kako se čovek može roditi kad je star? Može li drugi put ući u utrobu majke svoje i roditi se?’ Isus odgovori: ‘Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko ne rodi od vode i Duha, ne može ući u kraljevstvo Božije. Što je rođeno od tela, telo je; i što je rođeno od Duha, duh je. Ne čudi se što ti rekoh: ‘Valja vam se roditi nanovo!’ Vetar duva gde hoće i čuješ mu šum, ali ne znaš odakle dolazi ni kamo ide. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha.’ Nikodim mu odgovori i reče: ‘Kako se to može zbiti?’ Odgovori Isus i reče mu: ‘Ti si učitelj Izraelov pa da to ne razumeš? Zaista, zaista, kažem ti: Što znamo, govorimo i što smo videli, svedočimo, ali ne primate našega svedočanstva. Ako vam rekoh zemaljsko pa ne verujete, kako ćete verovati ako vam kažem nebesko?

Nekoliko stvari mogu da se zaključe u vezi sa Nikodimom iz ovih nekoliko izjava koje su nam ovde predstavljene. Prvo, saznajemo da je on farisej, a to znači da je on bio i rabin. Kako bismo razumeli zašto je to tako važno za ovaj razgovor, trebalo bi napomenuti šta je tačno farisejski judaizam verovao. Prema farisejima, „ceo Izrael će imati udela u svetu koji dolazi.“ Drugi deo farisejske teologije kaže: „Avraam sedi na vratima Gehene kako bi spasio bilo kojeg Izraelca koji bi bio tamo poslan.“ Znači, prema farisejizmu; biti fizički rođen kao Jevrejin bilo je sasvim dovoljno da bi se ušlo u Kraljevstvo. I dok su se pagani morali obratiti na Judaizam, sami Jevreji, zato što su rođeni kao Jevreji, već time su bili kvalifikovani za ulazak u Kraljevstvo. Druga stvar koju nam ovaj odlomak pokazuje jeste da je Nikodim bio glavar judejski. Ovo znači da je bio član Sinedriona.

Na samom početku razgovora Ješua je jasno rekao Nikodimu da ako se neko ne rodi nanovo, ne može videti kraljevstva Božijega. Ovde bi trebalo biti pažljiv i uočiti kako je Nikodim reagovao, jer ono što je on rekao je; Kako se čovek može roditi kad je star? Nikodim nije pitao samo kako čovek može da se rodi nanovo. Ono što je njega bilo zbunjujuće jeste kako je moguće da se čovek rodi nanovo kada je već osoba dostigla dob starijeg građanina. Jer, da je pitanje samo u vezi sa iskustvom rođenja nanovo, starosna dob bi bila potpuno nebitna. Nikodim je izgleda ipak razumeo nešto o rođenju nanovo, ali ono što ga je zbunilo bilo je kako je to moguće kada je čovek već star.

Da bismo u potpunosti razumeli zašto je on postavio pitanje baš na ovaj način, biće neophodno da prethodno razumemo farisejski judaizam, kao i činjenicu da je farisejski judaizam poznavao šest načina da se osoba nanovo rodi. Nikodim je bio kvalifikovan za četiri od tih šest načina. Dva načina za koja on nije bio kvalifikovan jesu: prvi, kada bi se paganin obratio na judaizam, za takvog bi se reklo da je rođen nanovo. Kako Nikodim nije bio paganin, nikako nije mogao da bude kvalifikovan za ovaj način.

Drugi način za koji nije bio kvalifikovan bio je rezervisan za krunisanog kralja, jer kada bi čovek bio krunisan za kralja za njega bi se reklo da je rođen nanovo. Ništa nam nije rečeno u vezi sa time da li je Nikodim pripadao Domu Davidovom, stoga zaključujemo da nije bio iz kraljevske nasledne loze.

Ali, zato su bila još četiri načina da se osoba nanovo rodi i Nikodim je bio kvalifikovan za sva ta četiri načina. Prvo, kada bi jevrejski dečak prolazio svoju bar-mitzvu, u dobi od trinaest godina, za takvog bi se reklo da se nanovo rodio. U tom dobu, on bi sebe podložio Mojsijevom Zakonu i postao bi sam i lično odgovoran za svoje grehe. Kako je Nikodim svakako bio stariji od trinaest godina, znamo da je iskusio svoju bar-mitzvu.

Drugi način je bio sklapanjem braka, jer kada bi se Jevrejin oženio, za takvog bi se reklo da se rodio nanovo. Iako nam ništa nije rečeno o Nikodimovoj supruzi, jasno nam je rečeno da je bio član Sinedriona. Jedno od pravila da bi se postalo član Sinedriona bilo je da muškarac mora da bude u braku, tako da iz te činjenice znamo da je Nikodim bio u braku.

Treće, još jedan način na koji je Jevrejin mogao biti rođen nanovo bio je da se zaredi za rabina. Kako je Nikodim bio farisej, on je svakako bio određen za rabina, i tako je bio rođen nanovo i na treći način.

Poslednji način da se osoba u judaizmu nanovo rodi bio je da ta osoba postane poglavar rabinske škole. U stihu 10, Isus je rekao Nikodimu da je on „učitelj u Izraelu.“ O osobi koja je bila poglavar rabinske škole ljudi su govorili kao o učitelju u Izraelu. Stoga, Nikodim jeste bio i poglavar rabinske škole.

Poenta je, znači, sledeća: Nikodim je prošao svaki način i postupak koji je bio moguć u Judaizmu kako bi osoba bila rođena nanovo. Nije više postojao nikakav drugi način u Judaizmu, tako da bi jedino mogao da se nanovo rodi ukoliko se nekako ponovo vrati u majčinu utrobu i tako iznova započne ceo proces.

Upravo o ovom problemu farisejske teologije je Ješua i govorio. On je potpuno janso rekao Nikodimu da ako se neko ne rodi od vode i Duha, ne može ući u kraljevstvo Božije. Biti rođen od vode bio je jevrejski izraz za fizičko rođenje.

Prema farisejskoj teologiji, biti rođen od vode, odnosno biti rođen fizički kao Jevrejin, bilo je sasvim dovoljno za ulazak u Kraljevstvo. Ali Isus mu je rekao da biti rođen od vode nije dovoljno, jer osoba mora da bude rođena ‘od vode i od Duha kako bi mogla da uđe u Kraljevstvo Božije.’ Drugim rečima, osoba mora biti rođena dvaput, i fizički i duhovno, jer fizičko rođenje samo po sebi nikako nije dovoljno za ulazak u Kraljevstvo. On mu je ovo pojasnio još detaljnije kada je rekao, što je rođeno od tela, telo je; i što je rođeno od Duha, duh je. Na ovom mestu, Isus mu jasno objašnjava da postoje dve vrste rođenja. Biti rođen od vode znači biti rođen od tela, a što je rođeno od tela, telo je.

Ovo rođenje nije dovoljno za ulazak u Kraljevstvo. Mora da se dogodi duhovno rođenje da bi osoba bila sposobna da uđe u Kraljevstvo Božije. Znači, to što je Nikodim bio rođen kao Jevrejin nije bilo dovoljno; morao je da bude nanovo rođen duhovno kako bi uistinu bio rođen nanovo, onako kako je to ispravno.

I kako je ispravno? Ima dva temeljna koraka koja Isus daje Nikodimu u vezi sa ponovnim rođenjem koja su potrebna za ulazak čoveka u Kraljevstvo Božije. To nalazimo u Jovanu 3:13-15: I niko nije uzašao na nebo osim onoga koji s neba siđe: Sina Čovečjega koji je na nebu. I kao što je Mojsije podigao zmiju u pustinji, tako mora biti podignut Sin Čovečji, da svaki koji veruje u njega ne propadne, nego ima život večni.

Ovde se nalaze dva osnovna koraka koja se traže za tu vrstu rođenja koja osobu čini sposobno za ulazak u Kraljevstvo Nebesko. Jedan korak je poduzet sa Božije strane, a jedan mora da učini čovek. Korak od Boga jeste smrt Bogo-Čoveka, Ješue Mesije. Jer Bog-Čovek je sišao sa Neba da bi bio podignut na krst i da bi umro za grehe sveta. Ali sada kada je to učinjeno, čovek ima obavezu da veruje u Mesiju i u ono što je On učinio na krstu kako bi kroz tu veru zadobio večni život.

Ista ova dva koraka ponovno su ponovljena u Jovanu 3:16-18:

Jer Bog tako uzljubi svet te dade Sina svojega jedinorođenoga da svaki koji veruje u njega ne propadne, nego ima život večni. Ta Bog nije poslao Sina svojega na svet da svetu sudi, nego da se svet po njemu spasi. Ko veruje u njega, ne sudi mu se, a ko ne veruje, već je osuđen, jer nije verovao u ime jedinorođenoga Sina Božijega.

Još jednom, Isus je rekao Nikodimu kako je Bog voleo svet i da je dao Svog jedinog Sina da umre za svet. Ali Nikodim je, kao čovek, morao da reaguje i da poveruje. Ukoliko bi Nikodim poverovao, rodio bi se nanovo; dobio bi večni život, i bio bi osposobljen i kvalifikovan za ulazak u Kraljevstvo. U tom trenutku, Nikodim je bio rođen samo od vode. Još uvek je trebao da se rodi od Duha.

Ista ova dva temeljna koraka i danas su istina. Bog je učinio Svoj deo. On je dao da Njegov voljeni Sin umre na krstu za grešnog čoveka. Jesi li ti učinio svoj deo? Jesi li ti prihvatio žrtvu Isusa Mesije i jesi li učinio Njega Gospodom svoga života? Ako nisi, molim se da to učiniš danas.

_______________

Napomena prevodioca: Za prevod ovog MBS-a prevodio sam Biblijske tekstove iz Engleske verzije NASV – prevoda koja je korištena u ovoj studiji. Pri tome mi je od velike pomoći bila Varaždinska Biblija – izdanje Hrvatskog Biblijskog Nakladnika, 2012.
Koristio sam i Savremeni Srpski Prevod u izdanju Hrišćanskog evangelizacionog centra iz Bačkog Petrovca, kao i prevod Daničić – Karadžić kako bi što vernije tekst prilagodio duhu Srpskog jezika.
 
Prevod: Branko Gotovac 2021.